Pogodi reč

Na mermernoj ploči, staroj koliko i vreme, mesečina je šarala odraz.
Taj odraz pretvorila sam baš u ovu priču, koju vam s’ knedlom u grlu prepričavam.

Na mestu na kom se sudaraju zapadni i severni vetar, u centru vasione, u podnožju planine, stari čarobnjak je mrmljao nešto sebi u bradu
Njegov žuti ogrtač vijorio se kao zastava koja najavljuje mir. Ali onda on dvaput udari dlanom o dlan i ispred njega se stvori crni lonac.
Tako taman, kao da je progutao sam kraj sveta.

Čuvar tajne veštine, izgleda kao da se premišlja, ipak otpoče magičnu igru.
Možda mi nećete verovati, i meni je dugo trebalo da shvatim šta je on u stvari radio. A, kada sam shvatila sve je postalo tako očigledno.
On je reči pretvarao u nešto čvrsto, opipljivo, u artefakt, u stvar, čak i u biće.

Mešao je zvuke, mirise i boje, svake reči. Neke su se otimale, bežale kao da su žive, ali su sve na kraju završavale u tami lonca.

No, baš to veče u igri su bile samo najlepše, najmirisnije i najmilozvučnije reči. Sijale su kao božićne lampice, kao svećice na torti, kao srce zaljubljenog dečaka.
I koliko se sada sećam, čarobnjak je tada ukrao miris leta (ono 7 godina nije mirisalo isto, posle smo se svi navikli na novi miris, kako to obično biva), spojio ga sa zvukom kiše i u koloni u taj mrak poslao… Reč plavo, reč mir, reč heroj, reč kez, reč ringišpil i kraljicu svih reči… Maštu.

Kada je sve to smutio, život se na trenutak zaustavi. Ja sam prestala da dišem. I samo jedan bljesak raspara nebo.
Lonac je pukao, raspao se, ma rasparao se kao iznošena majica.
A, iz njega izadje najlepša devojčica koju sam ikada videla.
Čarobnjak joj reče, ti si lepota i sijaćeš istim sjajem, a opet će te svako drugačije videti.
A, ja kao leptitrica, privučena, pa da li sjajem, da li tajnom, izadjoh iz zaklona mermerne ploče.
Čarobnjak me u tom trenutku pogleda, sveznajućim očima i obrati mi se po imenu.
„Viktorija, bićeš večno prokleta. Ceo život igraćeš se rečima, nizaćeš ih i smejaćeš se njima, A uvek će ti nedostajati baš ona jedna, koja vredi kao hiljadu drugih.“

Ja i danas, posle skoro večnosti, tražim tu reč, da njome opišem sebe.

Advertisements

15 thoughts on “Pogodi reč

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s