Na hodniku usamljenog sveta

Možda smo se sreli negde ti i ja.
Možda smo se, čak, i onako zaverenički pogledali,
dok ceo svet se vrteo oko nas, osmehom ulepšao si mi dan.

Možda smo razgovarali ti i ja.
Tiho si mi došapnuo ime, a ja ti osmehom sricala moje,
u prolazu, tek onako, na putu do nas.

Rekao si mi onda, u kutku svemira čekaću te ja.
Samo odmahnuh glavom i rekoh:
Možda, samo možda, ko to zna.

Advertisements