Upoznaj Smrt

Još jedan zadatak u kojem sam  mnogo uživala. Zahvaljujem Duletu i nadam se da mu se priča sviđa.

Ja pričam ovu priču. Ne, naravno da me ne poznaješ, ali to je veruj mi na tvoju sreću. Šta je bilo sa ljudima kada su mi davali ime, nikada neću razumeti.

Nečemu komplikovanom i sve samo ne običnom, dati ime kratko, jednostavno i nimalo originalno. Da, pogodili ste, ja sam Smrt i drago mi je što vas upoznajem.

Nećete mi zameriti što je sve ovako površno, u nekoj sam žurbi (začudili biste se kada biste znali koliko se nekima žuri da ih prevezem) i zaista nemam snage da objašnjavam ovu priču koju sam pričala hiljadu puta.

Čak i oni najuticajniji ne utiču na mene, ali opet sam bila iznenađena kada sam došla baš po gospodina Sopela (ne znate ko je on, pa sramota zaista, to je naime najugledniji čovek, vođa, veći od Firera, koga sam takođe lično pokupila).

Zatekla sam ga u polju maslačaka, izuzetna mešavina crvene i žute. Krv je još kapala iz njegovih rana i bojila je polje u crveno.

Sopelova duša se koprcala i bilo je teško nositi je na dlanu. Znojim se čak i dok ovo pričam, no moj znoj je drugačiji, ali to vam zaista neću objašnjavati (samo bih vas bespotrebno plašila).

Kada se konačno umirila, duša gospodina Sopela pala je nežno na moje dlanove. Pomislih da nosim vrapca.

Tako to bude sa svim dušama, kada se naviknu na moj zagrljaj sve brige rasprše se u vazduhu, kao baloni punjeni helijumom odlete.

Eto, tražili ste da vam ispričam priču i sada sigurno mislite da nije zanimljiva. Pa, reći ću vam dve stvari: Svaki maslačak na onom polju od onda raste crven, krvavo crven (gospodin Sopel je imao zdravu krv); Gospodin Sopel nikako nije slučajno dospeo tamo, umro je u patnji, goreći iznutra, spaljen od onih kojima je najviše verovao, već sam previše rekla.

Ali, to je već sasvim druga priča.

Moje reči su bile: smrt, krv, znoj, maslačak, vrabac, a cenjeni nominovani neka smućkaju priču sa ovim rečima: tačka, tišina, tama, tromo, trombon (to što je sve na t, je apsolutno namerno, uživajte).

Nominovani su (i ako su već bili nominovani): Wonderland Spontano sa šlagom uff, ne znam koga bih više izazvala.

Ko god misli da je inspirisan ovim rečima nek smatra da je izazvan!

Sve je počelo sa rečima

Hvala Wonderland na ovom izazovu. Moram ti priznati da nije bilo lako. Nadam se da ti se svidelo kako sam iskoristila tvoje reči.

Velika vrata od kovanog gvožđa prostirala su se preko celog neba. Sećam se da sam dugo stajala ispred njih, nisam želela da uđem, a i da sam želela bojim se da nisam imala ključ.

Treabalo je da provirim kroz ključaonicu, ali udovi su se protivili. Sve što sam uspevala bilo je da s’ vremena na vrema pomaknem glavu i pogledam u pod.

Ispod mene nije bilo ničega, kako mi se činilo na prvi pogled, ali na drugi iznenada shvatih da je tamo jedan ram.

Šareni ram, na njemu su bile urezane note. Igra zvukova koji se prepliću potpuno me je okupirala. Gledala sam dole, pogled je lutao, odlazio dublje i dublje, dok nije naleteo na šapat.

Šapat je nosio papir u ruci i kako mi se činilo nije bio baš raspoložen. Moj pogled je to na vreme shvatio i brzo se povukao gore, ne rizikujući sudar sa gosopodinom šapatom.

Ponovo se zaustavio na vratima, i ja u tom trenutku shvatih kako su lepa ta vrata.

Čvrsta i snažna, a iza sebe sigurno kriju dugu..

Mojih pet reči su: čigra, zavesa, smeh, tajna i miris.

Ne znam da li mi je bilo teže da priču napišem ili da nominujem one koji treba da urade isto: Dobro došli u moju stvarnost , Helloiamthedevil – to bi bilo to. Ako je neko već dobio isti zadatak ja se izvinjavam i uživajte u pisanju.